Дијалекти српског језика

Рецимо да је некада говор свих Срба био исти (није, али претпоставимо да јесте, да бисмо се лакше разумели). Пошто је била отежана комуникација између различитих крајева земље, у различитим областима су људи на свој начин мењали српски језик, прилагођавали га себи, стварали нове речи. Зато се сада говори у различитим крајевима Србије разликују, некад чак толико да неко ко дође са севера на југ Србије или обрнуто, готово да не зна значење великог броја речи. Сетите се како је старословенски језик био заједнички књижевни језик свих Словена, а онда га је сваки народ почео мењати на свој начин. 

Данас, када су људи више упућени једни на друге, чини се да се разлике полако смањују, али ипак се задржава локални карактер говора. Вероватно ће још доста проћи пре него што сви поченмо говорити поптуно исто (ако се то уопште и догоди некада). Језик је непредвидив и неукротив. 🙂

Изговор српског језика

1. екавски изговор (лепо млеко)

2. ијекавски изговор (лијепо млијеко)

3. икавски изговор (липо млико)

У Србији су заступљени говори екавског и ијекавског изговора (икавски изговор се може чути у појединим местима у Војводини).

 

Дијалекти

Дијалекат је регионална варијанта једног језика, која се одликује специфичним скупом речи, граматичких правила, посебним изговором (акцентом). По томе се дијалекат, као народни говор, разликује од књижевног језика. Ове разлике у говору људи из истог народа настају због сметњи у комуникацији – географска удаљеност, политички фактори и сл.

Вук је за основу књижевног језика одабрао један дијалекат екавског и један дијалекат ијекавског изговора, а то значи да их је прогласио „правилним“ говорима, према којима су настали граматика и правопис српског језика. 

Екавски изговор:

1 – Призренско-тимочки (јужни и југоисточни део Србије)

2 – Косовско – ресавски (источни и централни део Србије)

3 – Шумадијско – војвођански (северни део Србије)

Ијекавски изговор:

4 – Зетско – јужносанџачки (црногорско приморје)

5 – Источнохерцеговачки (западни део Србије, Црна Гора)

Подвучени дијалекти су у основи српског књижевног језика („правилни“ говори).