На претходном часу говорили смо о животу Светог Саве и свему што је урадио за наш народ, због чега га и данас, после много векова, славимо и поштујемо.
На овом часу ћеш прочитати две народне легенде о Светом Сави. Затим ћеш приступити квизу, у коме ће се тимови надметати у знању о Светоме Сави, али и у пажљивом читању са разумевањем, зато је битно да народне легенде најпре пажљиво прочиташ и обратиш пажњу на детаље који се у њима јављају.
Народне легенде о Светом Сави:
Свети Сава и богати Гаван
Некад је Гаван био најбогатији човек на свету. Али био је то човек тврд, немилостив и ником није ништа давао. Био је заслужио Божју казну, кад је једног дана дошао Свети Сава пред његове дворове као просјак.
Гаван је баш тада стригао овце и скупљао вуну са слугама. Чим је угледао просјака, сакрио се у вуну, а слугама заповедио: ако просјак заиште вуну, нека кажу да ту није господар и да они не смеју ни длаке дати.
Како Свети Сава назва Бога, слуге заграјаше:
– Иди, просјаче! Газда није код куће, не можемо ти ништа дати!
А светац, знајући шта је Гаван учинио, прекрсти штапом преко вуне и повиче:
– Излази, медведе, у гору!
Место човека изишао је из вуне медвед и упутио се у планину. Тако је постао медвед.
После тога Свети Сава оде у Гаванову кућу, где затражи преноћиште.
Гаванова жена одбије га и припрети да ће пустити псе на њега, ако се одмах не удаљи. Он је тада дотакне штапом и повиче:
– Излази, веверице, у гору!
Жена се претворила у веверицу и оде у гору. Тако је постала веверица.
Свети Сава оде у једну колибицу, где је живела једна служавка богатога Гавана. Била је то пука сиротица, имала је неколико деце и с муком их хранила.
Кад год је месила хлеб код богатога Гавана, она је одлазила својој колибици с теставим рукама, па их је прала у суду и том водом хранила децу. Запазила то Гаванова жена, па јој забранила да иде кући, док пред њом не опере тесто с руку. Немајући чиме да храни децу, жена је туцала церову кору, па правила погаче и јадна деца су то јела у невољи место хлеба.
Тако је било и кад је Свети Сава дошао и потражио преноћише. Сирота жена примила га као госта да не може лепше бити. Али, кад је светац заискао нешто да једе, жена му је одговорила да нема ништа. Тада Свети Сава рече:
– Вади погачу испод сача!
Жена се нађе у чуду, јер је добро знала да је ставила истуцану кору да се пече. Али светац помери сâм штапом сач, те се указа лепа и бела погача. Жена се нађе у чуду, па узе погачу и раздели је гладној деци.
Кад су деца била сита, Свети Сава рече жени:
– Узми коња, па хајде с децом у поље. Догод коњ сâм не стане, немој се заустављати. Где коњ буде стао, тамо гради себи стан!
Позвао светац Гаванове слуге и рекао им:
– Идите у кућу, узмите само торбе које висе у Гавановој одаји, па одмах идите на брег!
Жена је послушала Светог Саву, узела коња и кренула с децом одатле. Зауставила се на оном месту, где је коњ сâм стао. Ту се жена настанила и место се после прозвало Коњиц.
Послушали су Светог Саву и чобани. Узели су из Гаванове куће само торбе и изишли на брдо. Тамо су видели да у торбама има само онолико пара колико су код Гавана заслужили. Ни паре више, ни паре мање!
Тада је Свети сава прекстио штапом и од Гаванових дворова постало је језеро.
Свети Сава и два супарника
Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао Светом Сави на жалбу. Кад је Свети Сава чуо и разумео жалбу, позове отмичара и посаветује га да на леп начин врати заузету земљу свом суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа. Кад овај никако није хтео на то да пристане, онда га Свети Сава одведе у један плодни крај земље, па му рече: „Кад хоћеш да имаш што више земље, онда ево ти: иди, и колико год будеш данас опколио земље у овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити; само пази добро да на заласку сунца будеш тачно на овом месту одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити”. И запе отимач и грабљивац. Запе да трчи око лепог имања из петних жила. Те хајде да опколи и ову лепу ливаду, па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград, па ову њиву, па онај пашњак, па ово, па оно… И тако је сиромах, без душе, трчао гладан и жедан, без одмора, цели дуги летњи дан. Сунце је већ почело за брда да залази, а он је, бедник, још опкољивао травокосне макве и густе јелаке. А кад је већ био близу места одакле је пошао, сунце је већ било зашло. Од великог умора, он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао.
Приступи квизу – ОВДЕ!
Код за улазак у собу је –kmDfWvj8
За заинтересоване!
Уколико желиш код куће да прочиташ још неку легенду о Светоме Сави, можеш их пронаћи ОВДЕ.
Можеш да погледаш анимирану легенду „Свети Сава и ђаво“:
Srpski jezik i književnost 